Prljavi Inspektor Blaža

Prljavi inspektor Blaža

Prljavi Inspektor Blaža: Pivo je moja prošlost, sadašnjost i budućnost

Prljavi Inspektor Blaža i Kljunovi u subotu, 13. decembra sviraju u jednom danu dva koncerta. Prvi je u okviru Koncerta godine u Novom Sadu, a drugi, par sati kasnije, u Zemunu, u čuvenom rok klubu Fest. Pozvali smo Blažu da povodom toga otvori dušu za portal Pivo.rs i kaže nam – šta će mu to u životu.

P: Iza tebe i Kljunova je još jedna uspešna koncertna godina, nažalost, još uvek bez izdanja koje čekamo punih 12 godina, ako se ne računa live izdanje iz 2007. Da li planirate da se i dalje šlepate na staru slavu ili ćete, nekim čudom, ipak snimiti nešto novo?

B: Stara slava je nešto što nema cenu. Na staru slavu i dalje dobijam džabe kifle u lokalnoj pekari, kafu u kafiću ispred zgrade i pivo na crtu u diskontu pića. Što se tiče Blaže i Kljunova, mi smo sada u godinama, kada bi trebalo da snimimo pluća, a ne novi disk. Ipak, nadamo se kreativnom udaru koji će nas udariti u glavu poput šokantne vesti o prekidu Južnog toka.

P: Kažu ljudi da Blažu i Kljunove niko ne sluša, ali da svi znaju njihove pesme. Šta misliš o tome?

B: Niko više nikoga i ništa ne sluša. Klinci i svi ostali konzumenti muzike ubacuju stotine i hiljade pesama na mobilne telephone, USB-ove, hard diskove i onda preskaču pesmu po pesmu slušajući ih samo tridesetak sekundi. Verovatno tako nalete i naše pesme, pa ih zavole.

P: Da li je tačno da tajna tvog mladolikog izgleda leži u redovnom upražnjavanju seksualnih aktivnosti i redovnom, ali i vanrednom ispijanju piva?

B: Hvala na kontinentu….što bi rekao pandur plavuši, kada mu ona kaže da je zgodan. Žena je kao biljka koja mora da se redovno neguje i zaliva. Isto je i sa jetrom. Tako da se stvarno trudim da ih oboje zadovoljim, ako me razumete.

P: Zašto si odlučio da u životu budeš muzičar, a ne, recimo, moler, kad je tamo bolja kinta? Jasno nam je zašto to ne radi Ivan Ivanović – ne može da dohvati plafon, ali ti imaš baš dobru visinu?

B: Muzika je najlepša stvar na svetu, bilo da je u pitanju slušanje, sviranje, pevanje ili igranje uz nju. Muzika otvara sva čula. Uz nju možete plakati, smejati se, vrištati ili maštati. Muzika je nešto što vas začara i onda vam nije bitno da li i koliko možete zaraditi. Ovo se naravno ne odnosi na Madonu i njene prihode.

P: Od skoro si se vratio svom zanatu sa početka karijere, voditeljskom poslu, i to na beogradskoj stanici radio Laguna. Da li možemo da očekujemo i povratak legendarnog Gazda Milutina (osnivača Kljunova) sa kojim si bio odličan tandem na nekadašnjem radio Pingvinu?

B: Radio Laguna je logična stanica u mojoj dugačkoj karijeri, koja je počela 1991. godine na Radio Pingvinu. Krugovi u životu su normalna pojava, a i tangenta, takođe. Na Laguni rade mladi ljudi, puni entuzijazma koji prenose na mene, i zbog toga sam im neizmerno zahvalan. Moj veliki prijatelj i budući kum Gazda Milutin je osnivač Kljunova, a i neka vrsta mog gurua. Ponovna saradnja sa njim na radiju bi bila čist i nepatvoreni hedonizam.

P: Svi znamo ko je legendarni fudbaler Dragiša Binić – Bine. Pričaju stariji ljudi, koji još nisu oboleli od Alchajmera, da su ti u životu preseli vicevi koje si pričao o njemu. Zašto?

B: Alchajmer je Nemac koji svakog od nas vreba u poznijim godinama. Pošto sam ja u tim godinama, ne sećam se ničega u vezi ovog vašeg pitanja.

P: Da li je tačno da je tvoj susret sa Pamelom Anderson pre nekoliko godina na beogradskom aerodromu organizovala Državna bezbednost?

B: Ne bih da odajem državnu tajnu na koji sam način ušao na beogradski aerodrom u bescarinsku zonu, a da nisam nigde putovao niti dolazio sa puta. U svakom slučaju, upoznavanje sa Pamelom je dokaz da ništa nije u životu slučajno. Pesma koju sam joj posvetio je nastala 1998. godine, a deceniju kasnije se odigrao i stvarni susret na Surčinu. Tamo su se ranije upoznavali neki problematični momci, a ja sam imao sreće da upoznam Pamelu.

P: Planiraš li da na sceni dočekaš 72-gi rođendan, kao jedan od velikana naše rok scene Žika Jelić?

B: Žika je legenda u svakom pogledu. I kao muzičar i kao kolega, a što je najvažnije i kao čovek. Nadam se da ću ga dostići u barem jednoj od ovih nabrojanih stvari, a naročito u godinama.

P: Iz poverljivih izvora smo saznali da si na snimanju spota za pesmu “O, kako gi sakam parite” pocepao prave novčanice, koje je Arigo Saki prethodno pozajmio od nekih nezgodnih tipova. Ko ih je kasnije lepio, ti ili Arigo?

B: Taj događaj je pokazao kakva je ljudina moj gitarista i saradnik Arigo Saki. Kada sam slučajno pocepao novčanicu od 100 maraka, on me je nežno zagrlio i rekao: “Nemoj da brineš… Zalepićemo…” On tako i sa svojom suprugom ima divan odnos jer uspeva da zalepi sve pokidane deliće emocija, koje mi ostali ne umemo.

P: Da li je tačno da si Dejanu Bodirogi, našem čuvenom košarkaškom asu, poslao kao poklon tvoj cd bez diska?

B: Bodiroga je verovatno jedan od tri najbolja i najkompletnija igrača u istoriji naše košarke. Vrhunski čovek i sjajna osoba kakva se retko sreće. Potpuno opčinjen time, uspeo sam da mu poklonim samo omot našeg izdanja, a bez diska unutra. Pogreši čovek…

P: Negde si izjavio da je alkohol tvoja prošlost, sadašnjost i budućnost. šta misliš o modernim rok zvezdama koje ne piju, ne puše, idu redovno u teretanu i zdravo se hrane?

B: Moderne rok i pop zvezde su budale. Ne bi bilo neverovatnih pesama od Bitlsa do Bouvija, da nisu probali i drugu stranu zemaljskog, preko raznih omamljujućih sredstava. Zato su i današnje pesme popularnih izvođača za zaborav.

P: Koliko si puta do sada na nastupima slomio gitaru? Da li si snosio posledice kada te gitare nisu bile tvoje?

B: Lomio sam i svoje i tuđe. Zvuči kao dobar naziv za neku kafansku pesmu… Posledice su uvek bile po moj novčanik.

P: Neimenovani izvori tvrde da si se na jednoj poznatoj modnoj reviji pojavio potpuno go, samo sa palmom u saksiji izmedju nogu. Da li je takva kreacija izazvala veliko interesovanje modne industrije?

B: To je svakako jedan od najluđih nastupa u mojoj karijeri. U Zrenjaninu, u Zelenom zvonu, kod mog velikog prijatelja Gute, ničim izazvan sam se skinuo go iza bine i izašao na istu sa drvom života u ruci. Svi iz modne industrije su bili oduševljeni, a naročito muški kreatori.

P: Priča se da si nekada redovno dobijao na kladionici. Da li te još uvek prati takva sreća?

B: Ne kladim se više, mada me baš danas svrbi dlan.

P: Koji su ti omiljeni lokali gde piješ pivo, a koje možeš da preporučiš našim čitaocima?

B: Pivo pijem gde stignem. Kod kumova, prijatelja, u kafiću, kafani, restoranu, a najčešće kod kuće posle obroka. Svako pivo je dobro, ako ga ne mešate sa drugim pićima.

P: U subotu 13. decembra 2014. svirate u jednom danu dva koncerta. Prvi je u Novom Sadu na Koncertu godine, a drugi par sati kasnije u Zemunu u čuvenom rok klubu Fest. Da li ste ti i Kljunovi imali posebne visinske pripreme ovih dana kako bi izdržali takav napor?

B: Blaža i Kljunovi su ceo život na pripremama za ovakve događaje, tako da smo uvek spremni za tu vrstu napora. Dva koncerta u jednom danu je samo dokaz da je kriza velika i da mora duplo više da se radi. Jer ko radi, ne boji se gladi.

P: Inspektore, hvala na izdvojenom vremenu. ‘Ajmo na pivo.

B: Može i to na moj račun!

Šta mislite o ovom tekstu?