Pivo je zaslužno za razvoj civilizacije!

Pivo i evolucija

Pivo i razvoj civilizacije

Neki naučnici smatraju da je pivo, a ne hleb, razlog zbog kog su ljudi prihvatili društvo zasnovano na poljoprivredi pre oko 10.000 godina, što je predstavljalo ključni moment u evoluciji čoveka.

Kultivisanje žitarica predstavljalo je prelaz od ranijeg lovačko – sakupljačkog načina života, a naučnici su dugo verovali da su useve naši daleki preci koristili kako bi pravili hleb. Međutim, stručnjaci sada tvrde da je pivo bilo to koje ih je nateralo da se vežu za zemlju i počnu da se bave poljoprivredom.

Jedan od njih je Patrik Mekgovern, direktor Biomolekularnog arheološkog projekta za kulinarstvo, fermentisana pića i zdravlje na Univerzitetu u Pensilvaniji.

On kaže da je pivo imalo brojne prednosti za naše pretke, a koje ne uključuju obavezno opijajući efekat i ukus. Među njima su visok sadržaj vitamina B, esencijalne amino kiseline lisina i činjenica da je pivo bilo bezbednije za piće od vode, jer su fermentacijom ubijane bakterije.

“Sa sadržajem alkohola od četiri do pet odsto, pivo je moćna medicinska supstanca koja utiče i na mozak”, rekao je Mekgovern za naučni magazin Nautilus, dodajući da su prvi proizvođači piva bili neka vrsta lekara u njihovim zajednicama.

On je istakao kako su tragovi žalfije i majčine dušice, za koje je poznato da imaju antikancerogena svojstva, bili pronađeni u drevnim vrčevima za pivo u Egiptu. Slično tome, pelin, koji takođe ima antikancerogena svojstva, pronađen je u drevnom kineskom vinu od pirinča. Pivo je igralo i važnu ulogu u povezivanju ljudi u zajednicu, a korišteno je i u ceremonijama i proslavama, baš kao i danas.

Hiopotezu o značaju piva prvi je postavio Robert Brajdvud, stručnjak za praistoriju Bliskog istoka sa Univerziteta u Čikagu pedesetih godina prošlog veka.

On je ukazao da je ječam pronađen u naseljima Natufijana koji su živeli između 13.000. i 9.000. godine pre nove ere na prostoru današnje Sirije, Jordana i Izraela, bio razlog zbog kog je ovaj narod napustio nomadski način života.

On kaže da su Natufijani koristili žitarice u ishrani, ali njegov akademski rival Džonatan Sauer kaže da je osnovna žetelačka tehnologija bila nedovoljna za proizvodnju dovoljno žitarica potrebnih za pravljenje hleba.

Zato, oni su pravili nešto što je donosilo više rezultata sa manje rada – alkohol. Hipotezu je podržao i Solomon Kac, profesor anstropologije na Univerzitetu u Pensilvaniji koji tvrdi da postoji premalo dokaza da je hleb bio popularan deo ishrane. U regiji jugozapadnog Irana, analize pronađenih biljnih ostataka pokazale su da je svega 3,4 odsto njih pripadalo grupi uzgajanih žitarica. Kac smatra da su ih tamošnji narodi uzgajali i skladištili samo za proizvodnju piva.

“Žeđ, a ne glad, bila je pravi stimulans za početke uzgajanja žitarica”, kaže on.

Preuzeto sa: www.Kurir.rs

Šta mislite o ovom tekstu?