Metalika je moj drug

Metallica

Dok sam svetleo u hiljadu boja od sreće, shvatio sam ko je moj najbolji drug

Beograđani su poznati kao velikI poznavaoci muzike. U našem glavnom gradu sluša se sve od muzičkih pravaca: klasična, rok, pop, narodna, elektronska kao i svi drugi muzički žanrovi. Kolarac je skoro uvek pun ljubitelja violina i klavira, a Arena i Sava centar i drugih nabrojanih pravaca. Ponekad između ovih konzumenata muzike postoji lagani prezir, a ponekad isti dolaze na skoro sve događaje. Beogradski slušalac je ponekad i muzički multipraktik, a to znači da od muzike voli sve što vole mladi.

U vreme kada sam pohađao osnovnu, a potom i srednju školu, svi su slušali rok i pop muziku. Nova pesma omiljene grupe čekala se sa velikim nestrpljenjem i spremnim kasetofonom pored radio aparata. Obično nisam uspevao da uhvatim početak pesme, tako da sam godinama mislio da čuveni hit grupe ABBA “Money, money, money” počinje od vokala. A, ustvari u uvodu pesme je bio klavir, koji ja tada nisam uspeo da snimim. Bio je to strašan šok, kada sam prvi put video spot i čuo klavirske tonove u samom startu pesme. Stvar je u tome da, kada stotinama puta slušate jednu pesmu, teško možete da prihvatite da ona ima još jedan deo za koji ne znate da postoji. Taj perfektni uvod na klaviru, koji je odsvirao onaj maleni skandinavac, uvek mi je kasnije bio višak u ovoj legendarnoj pesmi o novcu.

Kao i mnogi iz moje generacije imao sam sreće da odrastam uz kvalitetnu muziku legendarnih stranih bendova. Slušali smo: The Rolling Stones, The Beatles, Pink Floyd, The Fleetwood Mac, The Doors, Led Zeppelin, pa posle The Clash, Talking Heads i da vam ne nabrajam dalje ovaj nepresušni spisak sjajnih izvođača. Tada počinje i zlatni period domaćeg rokenrola. Uši su nam bile pune gitara, bubnjeva i savršenih stihova, jer muzika je bila ključni sastojak našeg slobodnog vremena. A, ono što je najneverovatnije, jeste da je ljudski mozak u mladosti pravi mali nepokvarljivi kompjuter za skladištenje stotine gigabajta muzičkih sadržaja. Što se zapamti u tom periodu života, to vam je kao mali USB u sivim ćelijama koji možete večno da koristite. Čim krene pesma iz vremena kada ste odrastali, setićete se svakog tona ili stiha. To ste do sada verovatno i primetili, pevušeći u automobilu neke stare hitove, koje sve češće emituju na našim radio stanicama.

Ovih godina sam se trudio da odgledam i odslušam većinu stranih velikana popularne muzike, koji su gostovali kod nas. Dok sam slušao “Satisfaction” ili “Enter Sandman”, žmarci su me drmali kao struja od 220V. Dok sam svetleo u hiljadu boja od sreće, shvatio sam ko je moj najbolji drug. To nije moj kum, iako ga volim kao rođenog brata, a ni moj pas, koga volim kao sina. Samo muzika može da vas podigne u nebesa i ostavi tamo da lebdite uplakani, nasmejani ili uzvišeni kao neko božansko biće. Ako mi ne verujete, pustite bilo koju simfoniju od Betovena i slušajte par minuta. I vidimo se na nebesima!


Ostavite svoj komentar na Twitter-u:

RT @RisticMS Ako bi se opozicija okupila oko jedne jedine tačke - promene izbornog sistema, što bi dovelo do promene strukture stranaka i dolaska novih, čestitih i sposobnih ljudi u politički život Srbije, da li biste glasali za takav savez? Nakon glasanja, molim za RT

About 2 months ago from Pivo_rs 🍻's Twitter via Twitter Web Client

Šta mislite o ovom tekstu?